O ZDRAVLjU

Ateroskleroza je raznovrsna kombinacija promena na intimi arterija (za razliku od arteriola) koje se sastoje u žarišnom nakupljanju lipida, kompleksnih ugljenih hidrata, raznih produkata krvi, fibroznog tkiva i naslaga kalcijuma, a sve je to praćeno i promenama u mediji”.

Aterosklerozu karakterišu ispupčenja u obliku jastučića različitih veličina, koji su žućkaste boje zbog sadržine masti i holesterola. U početku, oboljenje zahvata samo unutrašnji sloj krvnog suda (intimu), ali se vremenom proširuju i na srednji deo zida, mediju. Kako bolest napreduje, dolazi i do zakrečenja, te arterije postaju tvrde i krute – neelastične.

Ateroskleroza može da bude opšta ili lokalizovana na pojedina područja. To su arterije srca, mozga, bubrega i aorta. Zatim se javljaju aterosklerotične promene arterija udova, naročito daljih, tj. nogu, što je česta pojava kod pacijenata koji boluju od dijabetesa.

Dijabetičari su najbolji primer koji pokazuje kakve posledice nastaju kada se smanji ili prekine protok krvi kroz arteriju. Tada dolazi do izumiranja tkiva, što se ispoljava u vidu takozvane gangrene.

Ateroskleroza i faktori rizika

Hiperkalorična ishrana – Veliki broj naučnih istraživanja ukazuju da hiperkalorična ishrana, bogata ugljenim hidratima dovodi do razvoja ateroskleroze. Tim pre ukoliko je još i siromašna vitaminima, mineralima, aminokiselinama i esencijalnim masnim kiselinama.

Gojaznost – gojaznost je često udružena sa arterijskom hipertenzijom, dijabetesom, slabom fizičkom aktivnošću, što može biti okidač za razvoj raznih kardio-vaskularnih bolesti, pa tako i ateroskleroze.

Dijabetes – je definitivno bitan faktor rizika za nastanak ateroskleroze, pod uticajem specifičnih metaboličkih poremećaja koji dovode do promena na arterijama mnogih organa.

Pušenje – duvanski dim izaziva spazme krvnih sudova, što utiče na razvoj ateroskleroze.

Nedostatak fizičke aktivnosti – fizički aktivne osobe imaju znatno bolju vazomotornu regulaciju. Osobe koje svoju profesiju obavljaju sedeći češće oboljevaju od ateroskleroze, nego što je to slučaj kod fizičkih aktivnih osoba.

Stresne situacije – sve velike i nagle životne promene, kao i konstantna izloženost stresu utiču ne samo na nervni sistem, već i na kardio-vaskularni i endokrini, što za sobom može ostaviti negativne posledice na opšte zdravstveno stanje.

Specifičan sastav i ukus preparata pozitivno utiče na nervnu smirenost što smanjuje potrebu za slatkišima, alkoholom i pušenjem.

Ukoliko želite da preuzmete flajer u pdf formatu možete kliknuti na sliku.

Scroll to Top